Историја Градске библиотеке Суботица

Градску библиотеку у Суботици основао је професор гимназије, писац једине монографије Суботице, Иштван Ивањи 1890. године доношењем Статута библиотеке. Године 1894. назив се мења у Суботичку јавну библиотеку и музеј. Председник је био Жигмонд Фаркаш, а први библиотекар Ђерђ Бибо Биге. Међутим, Суботица је и пре имала библиотеку нпр. Фрањевачки самостан, Национална касина и Гимназија имале су своје збирке. Чак и у периоду Бахове ере постојали су покушаји да се оснује јавна библиотека. Јанош Терек је од 1857. године слао примерке свог часопис као основу за градску библиотеку у Суботици. Књиге су се могле позајмљивати из градске књижаре.

Ивањи је 1875. дошао у Суботицу и постао библиотекар Националне касине и одборник. У свом сећању пише да је наследио библиотеку која се састојала од једне застакљене витрине којој је једва нашао кључ. Ову незнатну збирку је увећао куповином, а штампао је и каталог књига. Ускоро је библиотека постала популарна међу суграђанима. Када му је вид ослабио, 1895. године дао је оставку и од Касине је добио признање и захвалницу.

Министарство је 1892. године прихватило Статут библиотеке из 1890. године. Тада је Друштво за јавну библиотеку бројала 200 чланова. Председник Друштва је био др Ђерђ Гулн, потпредседник је био др Исидор Милко, а међу члановима су били Иштван Ивањи, Јожеф Бренер, Лаза Мамужић, Маћаш Хаверда и Еден Гол. Еден Гол је поклонио библиотеци и своју нумизматичку збирку. Набавка се, дакле, није свела на књиге, него је обухватала и старину и историјске документе.

Друштво за јавну библиотеку и музеј користило је сваку прилику да обогати свој фонд, тако је купило библиотеку Пала Јамбора и прибавило библиотеку Исидора Милка. У личној библиотеци Исидора МИлка је било 58 дела издатих између 1513. и 1592. године, 91 дело из XVII века и 207 дела из периода од XVIII до XIX века.

Библиотека, која се налазила у згради суда, 1894. године постала је отворена за грађане. Када се на прекретници из XIX у XX век Гимназија преселила у нову зграду, библиотека је од ње наследила нешто намештаја.

Године 1903. библиотека је имала 3000 дела у 5000 томова и запошљавала је два библиотекара. Прилике су биле запрепашћујуће. Ивањи пише о томе да су књиге биле скучене у три просторије, од којих је само једна соба имала прозор. До побољшања услова за рад је дошло када се библиотека преселила у зграду данашње Музичке школе.

Држава је 1906. године престала са потпором библиотеке и збирка је приспела на бригу градске администрације, затим у руке управе Мушке гимназије.

За време Првог светског рата Густав Тонч, гимназијски професор, поново је дефинисао задатке библиотеке. Залагао се за категоризацију и каталогизацију књига према ауторима и према струци, за отварање огранака у деловима града и засновао је завичајну збирку која је садржала издања везана за град и околину. Градски савет је прихватио ове иницијативе, међутим, ратне прилике нису дозволиле да се ово оствари.

Друштво за јавну библиотеку и музеј је између два рата добило место у Музичкој школи (1908-1932, 1943-1954), на Правном Факултету у данашњој Хемијско-технолошкој средњој школи (1932-1938) и у згради Дечјег позоришта (1938-1943). Након завршетка рата поново су евидентирали и инвентарисали библиотечку грађу. Најважнији задатак у тим приликама је била набавка српских књига. Фонд је пре рата бројао 42000 томова и садржао је разнолику литературу, од научне до шунда. Након рата се овај број преполовио. Октобра 1944. године инвентарисано је 22000 књига. Тада је и Национална касина поклонила библиотеци својих 9000 књига.

Друштво за јавну библиотеку и музеј почело је поново са радом 16. фебруара 1945. године. Тадашњи директор је био Блашко Војнић Хајдук који је савесним радом добавио, односно, вратио од грађанства пуно изгубљених књига. Он је заслужан за обогаћење фонда збирком Винце Зомборчевића и 500 дедикованих дела војвођанских аутора из збирке Исидора Милка.

Издвајањем музејске збирке 1948. године основан је Градски Музеј и од тада се библиотека назива Градска библиотека. Ове две институције су у даљњем самостално обављале своју делатност.

Уследио је развој великих дохвата 50-тих година, фонд се богатио годишње са 5000-11000 томова. Дечја и омладинска литература је 1953. године издвојена и основано је Дечје одељење. Први огранци у приграђу и у оближњим селима отворени су 1954. године. Између 1954. и 1964. је отворен огранак на Палићу, у Бачким Виноградима, Таванкуту, Бикову, Старом Жеднику, Малој Босни, Ђурђину, Александрову, у КУД-у Непкер и у Болници. Данас је остала око половина њих (у Бачким Виноградима, на Палићу, у Таванкуту, Старом Жеднику, Новом Жеднику и у Александрову), а отворени су огранци у другим местима.

Библиотека се 1953. године усељава у зграду Националне касине, коју је пројектовао Ференц Рајхл, где се и данас налази.

Фонд библиотеке се 1961. године разврстава у седам целина:

• старе и ретке књиге, научне књиге
• периодика
• дечје књиге
• литература за омладину
• позајмно одељење
• куриозитети
• збирка старих научних књига

Библиотека у то време води посебну бригу о набавци што је узроковало израстање зграде од 1000 m². Проблем са простором је решен доградњом полуспратова на постојећи спрат. У ово доба библиотека доживљава свој процват и постаје трећа по величини у бившој Југославији. Библиотекари су присуствовали разним научним конференцијама.

Пословање библиотеке се 90-тих година своди на пуст опстанак, тек након прекретнице у XXI веку почиње да излази из кризе. У првој деценији XXI века библиотека је успела да изгради рачунарску мрежу, приступила је каталогизацијској мрежи COBISS, набавила електронске публикације, објавила је Водич кроз библиотеку, окречено је приземље зграде. Реконструисан је кров и окречена читаоница 2013. године.

У вишејезичној средини и библиотека послује на три језика: српском, мађарском и хрватском језику. Оснивач и финансијер библиотеке је Град. Осим тога финансира се и од стране Министарства културе Р. Србије, Покрајинског секретаријата за културу, преко фондација и приватних лица. Данас има фонд око 300000 књига.

Осим основне делатности библиотека је организатор књижевних и других културних манифестација са циљем популарисања читања и књиге. Најважније манифестације посвећене су великанима рођеним у Суботици: Дани Дежеа Костолањија, Књижевни КИШобран посвећен Данилу Кишу и Дани Балинта Вујкова. У Малој галерији се одржавају изложбе, као што је Пролећна изложба. Библиотека редовно обележава Дан библиотеке 13. октобра. Ове године славиће се 125 година постојања.