Препоручујемо

Дороти Кумсон:
Последња кап

Две осамнаестогодишње девојке, Попи Карлајл и Серена Горинџ, једини су сведоци трагичног догађаја у коме је настрадао њихов некадашњи професор. Након суђења које прати огроман публицитет, њихови животи крећу потпуно различитим стазама. Готово двадесет година потом, Попи Карлајл се враћа, жељна да обелодани истину и „спере љагу са свог имена“. Серена, међутим, има свој срећни живот, у ком је њена прошлост непозната и скривена, и она не жели да било какве истине буду обелодањене. Но истина пробија и сама, кроз Серенино растрзање између две жеље, жеље да прошлост остане сахрањена, и жеље да пред својим мужем нема никаквих тајни.

Као и досад Дороти Кумсон је заинтересована превасходно за људску драму и друштвени проблем који настаје њеним понављањем, Кумсонова и овога пута бира изванредно занимљиву тему, и то једну која превазилази оквире „женског пера“. Овога пута је реч о прикривеном насиљу, оном које се догађа у нашој породици, нашем суседству, људима који су нам драги. Иако је књига плод списатељичине маште, она је умногоме утемељена у истинитим причама које је она имала прилике да чује или прочита, и то се осећа у покаткад бруталној реалистичности њеног приповедања. Последња кап је и критика упућена друштву које ћути и затвара очи и апел упућен читаоцу као делу тог друштва. У највећој мери ово је књига над којом ће се читалац замислити и која може нешто променити.