Препоручујемо

Ахмет Умит:
Шапат крошњи у уклетој четврти
Ахмет Умит је рођен 1960. године у Газијантепу. Дипломирао на Факултету за државну администрацију Универзитета Мармара. У периоду између 1974. и 1989. био је активан члан Комунистичке партије Турске. За време власти војне хунте, од 1980. до 1990, узима учешће у забрањеном покрету за демократију. Средином исте декаде илегално борави у Москви две године, током којих похађа Академију социјалних наука. Од 1989. године објавио је једну збирку поезије, три књиге кратких прича, књигу бајки и четрнаест романа. Један је од најчувенијих савремених турских писаца, а посебно се прочуо као мајстор криминалистичког жанра. Ослањајући се на јединствено политичко и историјско наслеђе своје домовине, Умит са задивљујућим умећем прониче у психу својих ликова и креира драматичне приповести у којима се политичке интриге преплићу са узбудљивим криминалистичким обрасцем. Има једну кћи, Гул.
Светланa Алексијевич :
Рат нема женско лице
Светлана Алексијевич (1948, Ивано-Франкивск, Украјина), осим по прози, позната је по истраживачком новинарству у домовини. Рођена у белоруско-украјинској породици, која се преселила у Белорусију, радила је као наставница и новинарка, а студирала је журналистику у Минску. Током рада у листу "Селскаја газета" почела је да прикупља граду за дело "Рат нема женско лице" (1985), којим је отпочела циклус "Гласови утопије", где је описала живот у СССР. Ауторка је дела "Чернобиљска молитва", "Дечаци од цинка", "Последњи сведоци". Последње дело из циклуса "Гласови утопије" је "Половно време: Распад црвене жене/човека" (2013). Због свог ангажмана је долазила у сукоб с властима, те је живела у Италији, Француској и Немацкој, а у Белорусију - где су јој књиге биле забрањене, вратила се 2011. Написала је три позоришна комада и сценарија за 20 документарних филмова.
Бил Брајсон:
Тамо доле
Бил Брајсон рођен је 1951. године у Де Моину у Ајови. На свом првом путовању по Европи, с ранцем на леђима 1973, доспео је и у Енглеску, где је упознао жену која ће му постати супруга и решио да се скраси. Пише путописне чланке за Тајмс и Индипендент. До 1995. живео је са женом и четворо деце у Северном Јоркширу, а потом одлучио да се врати у Сједињене Државе и преселио се с породицом у Хановер у Њу Хемпширу. Осам година касније решио се на још један повратак, и Брајсонови од 2003. поново живе у Енглеској. Прва Брајсонова књига био је урнебесни путопис The Lost Continent (Изгубљени континент), у коме је описао путовања по малим америчким градовима у старом шевролету своје мајке. Од тада је објавио, између осталог, А Walk in the Woods (Шетња по шуми), I`m а Stranger Here Myself (И ја сам овде странац), Тhe Mother Tongue (Матерњи језик) и Bill Bryson`s African Diary (Афрички дневник Била Брајсона). Поред духовитог путописа Ни овде ни тамо: путешествија по Европи, Лагуна је објавила и А short History of Nearly Everything (Кратка историја безмало свачега). Бил Брајсон је за Кратку историју безмало свачега добио 2005. Декартову награду коју ЕУ додељује за изузетна међународна остварења у области науке. Кратка историја безмало свачега је такође добила награду Авентис у категорији научних књига 2004.


« 1 2 3 4 5 6 7 8 9 »
 
Прва страна Услуге Контакт Радно време
О нама Вести Активности Позајмно одељење за одрасле Дечје одељење Матична служба Научно одељење Дигитална библиотека Наша издања Завичајна збирка Стара и ретка књига Библиотечка мрежа Дани Дежеа Костолањија Књижевни КИШобран Дани Балинта Вујкова Амерички кутак Квиз „Читам и скитам“